Samo jedna primedba, autor je već presudio Perišiću za špijunažu. Na osnovu te činjenice se razrađuje kompletan tekst. A gde ode ono o nevinosti?

Dočekali bi mi Perišića, ali nas muči taj sastanak sa američkim špijunom.

Mene muka hvata svaki put kad pomislim da je Momčilo Perišić izdao narod i državu za bednu sumu novca od par hiljada dolara.

Koristim ovu priliku da Perišiću postavim jedno pitanje:

Šta je radio i kakvu ulogu je igrao u 3 sati ujutro 5-6. oktobra posle paljenja skupštine i televiziske zgrade. U to vreme sam ga video da ide prema sedištu predsednika Srbije zajedno sa šest mladih njudi u civilu i sa kalašnjikovima bez kundaka koji su ležerno nosili opuštene sa cevima prema asfaltu. Ako je Dinkić i njegov kalašnjikov bio zadužen da zauzme Srbske Banke, kakvu ulogu su igrali Perišićevi kalašnjikovi prilikom zauzimanja Srbskog predsedništva. Perišića sam video dok sam išao prema Slaviji i ne sećam sa da je osom njega i mene bilo još ljudi u blizini. Smatram da je ovaj detalj vrlo važan za pisanje novije Srbske istorije pa je zato neohodno i Perišića pitati da odgovori šta se tog jutra dešavalo u Srbskom predsedništvu.

""Sale. Ovaj lik je zaboravio iz kog kraja potiče. Šta misliš šta bi mu slavni Vojvoda uradio.
Pa nije Vojvoda vratio vojsku tako što im je pričao bajke o Snežani i sedam patuljaka nego malo drugačije.Kako? E, ako ne znaš, saznaj.

Autor je potpuno pogrešio, ovo nisu bili ''prividno'' simetrični slučajevi, ovo su bili isto slučajevi.

Svi su oni u srodstvu po ujakovoj liniji, svi su ''sestrići'' od jednog ujka Sema.

I Perišić, i Gotovina, i Haradinaj, i oni iz Srebrenice... sve sestrići.

Momčilo Perišić, profesionalni vojnik, visoki vojni komandant i načelnik generalštaba Vojske Srbije, vraća se narodu oslobođen optužnice Haške inkvizicije, a nakon prvobitne osude na 27 godina zatvora... Političari i oni koji u taj čabar duvaju, sve neki važni ljudi ozbiljna lica, tvrde kako je Perišićevo oslobođenje dobro za Srbiju, kako je time napravljena razlika između Vojske Srbije i Vojske Republike Srpske i Srpske Krajine... To je kao vrlo važno za Srbadiju! Vlada Srbije čak šilje avion da nesrećnog Perišića vrati u otadžbinu, gdje ga, ako je vjerovati zakonu, čeka nastavak suđenja za kolaboraciju sa CIA!

A narod? Zadovoljan? Osjeća neko olakšanje? Drago mu? Ništa od toga, ni traga ama baš niti jednom od pomenutih osjećanja. Pa i kako da se obradujemo Perišiću kada se radi o potpuno potrošenom liku, kojeg je Gazda iskoristio na sve moguće načine. U špijunskoj ulozi, u ulozi okrivljenog i u ulozi oslobođenog. Ostaće zapamćeno da su ponajviše od ovakvog ishoda ućarili Hrvati!?

Srbin Obični

Iste ih gazde, na istovetan način i po istim ciljevima vode, uvaženi moj Srbine! Zato se nemojte čuditi što je poslat avion koji "ludi" poreski obveznici Srbi finansiraju. Sve prema obaveštajnom protokolu.
Perišić još deluje kao "pitomac" za ove stručnjake koji su zaveli diktaturu.

Pozdrav!

@Stefan Karganović
U javnosti je gotovo nezapaženo prošla informacija da se General Ojdanić sporazumo odrekao prava na žalbu na prvostepenu presudu, kojom je osuđen za progon albanaca na Kosmetu i za zločine koji su činjeni nad njima, uz istovremeno odricanje prava na žalbu Tužilaštva Haškog suda, u zamenu za skoro puštanje na slobodu. Mislim da to nije dobro za Srbiju, i da je i to jedna od strategija Haškog tribunala, jer je njemu suđeno kao načelniku Generalštaba, a ne kao pojedincu Dragoljubu Ojdaniću, kako to Evrofanatici (čitaj: praznoglavci)vole da predstavljaju. Ova igra Haškog suda ima veliki ulog, i nije za nipodaštavanje.
Molim gospodina Karganović da prokomentariše slučaj "Ojdanić", kao i slučaj "Dražen Erdemović", izricanje presude, njegovo priznanje krivice, osuđujuće presuda, izdržavanje kazne, i činjenice da saučesnici dotičnog (D.E.) nisu čak ni na optužnicama, već se slobodno šetaju po zemljama zapadne Evrope i SAD.

@ Ignjat
Pokrećete niz interesantnih pitanja na koja nije lako odgovoriti pod ograničenjem od 1000 karaktera. Zapazio sam ne samo gest generala Ojdanića već i način kako ga je napravio. Ne sumnjam da mu je dosadilo da bez razloga čami u zatvoru, ali mogao je da preduzme sve neophodne pravne korake da što pre izađe bez ritualnog gmizanja. Posle izdržane dve trećine kazne zatvorenici se rutinski puštaju, obično bez melodramatičnih izvinjenja žrtvama kojih u Ojdanićevom slučaju nije bilo zato što je on propisno i besprekorno vršio svoju vojničku dužnost. Erdemovićev slučaj sam detaljno prokomentarisao na NSPM, a još bolje je to uradio Žerminal Čivikov u svojoj knjizi „Krunski svedok“. Neposredno po objavljivanju te knjige (ali ne pre toga) nekoliko pripadnika Desetog diverzantskog odreda uhapšeno je i procesuirano u Sarajevu. Njihov komandant još nije. On je dostupan medijima, ali vlastima izgleda da nikako ne polazi za rukom da mu uđu u trag.

Nije istina da je Perišić odbio da svedoči protiv Miloševića. Naprotiv on se nudio. Dao je sve što je imao, svaki snimak , svaki razgovor, svaki dokument, svaku reč. Ali je sve to bilo potpuno neupotrebljivo. Samio ste rekli da ga Milošević nije ni poznavao ni imenovao ni na jednu poziciju.
Njegovo imenovanje na mesto načelnika generalštaba je sredio Zoran Mišković generalni ssekretar vlade Jugoslavije i pravilnici o imenovanjima još iz Dolančevog vremena ( nacista obezbedio da ga nasleđuju isti takvi ).

Šta spinujete bez veze nije istina da su ga tražili da svedoči, za učešće u Hrvatskoj, a pogotovo za Kosovo. Tad nije imao nikakve ingerencije. U slučaju rata na Kosovu Milošević ga je smenio i smenio i Dimitrijevića i o tome šta je radio Milošević na Kosovu i ostalo rukovodstvo Perioišić se mogao obavestiti samo preko vas.

Ne izmišljajte, nisu tražili da svedoči protiv Miloševića. On i Milošević nikada nisu bili zajedno. Vi ste zaista odani Perišiću i njegovom "lijo, lijo"

@ Sale




autor ne presudjuje, on samo podseca na cinjenicu "ruku u vreci" i podseca na veliku tezinu krivicnog dela. Ovde se ne govori o klasicnom kriminalu, vec o veleizdaji delu koje se uvek cini sa predumisljajem, bez olaksavajucih okolnosti, a s obzirom da ju je pocinio kao vojno lice, smatram da je u nadleznosti prekog vojnog suda koji izrice samo dve presude: nije kriv i streljanje, bez medijskog cirkusa.

Oslobadjanje je tempirano prije rasprave u UN, 10. aprila 2013.kako bi se uspostavio lažni balans. Svako sa pola mozga to kapira i oprala biografija Suda, kao LAKRDIJE,kako je upredvidio Milovan Đilas u martu 1993, mjesec dana nakon njegovog formiranja. Karganović nanovo potvrdjuje intelektualnu dubinu čitave pzadine. Evo jedne informacije publikovane prije 13 godina. Citiram: - Nakon spoljnih konfrontacija sa svijetom i domacih potresa uslijedile su polovinom 1998. godine prijetnje NATO alijanse. U temelju nesporzuma bilo je urgentno rjesavanja pitanja Kosova. Dileme oko politicke odluke u pregovorima sa alijansom istakao je nacelnik Generalstaba Momcilo Perisic, u Gornjem Milanovcu. Vec u oktobru ('98), rekao je "ili cemo pristati, ili ce nas udariti iz vazduha; ako ne pristanemo, udarace nas sve dotle dok ne pristanemo, jer su suvise zagazili u tu stvar i moraju da pokazu da su velika sila."

Navodim ponudu informacija Radio Jugoslavije od 25. novembra 1998.godine: 1. Slobodan Milosevic, predsjednik SR Jugoslavije, imenovao Dragoljuba Ojdanica za nacelnika Generalstaba, a Momcilo Perisic, sa mjesta nacelnika Generalstaba imenovan za savjetnika Momira Bulatovica. (Radio Jugoslavija precutala da je to imenovanje odbio general Perisic, dok svjetski mediji to daju u udarnim informativnim emisijama), 2. Usvojen vojni budzet za l999., (3) Milan Milutinovic, predsjednik Srbije sastao se u Pristini sa predstavnicima parlamentarnih stranaka, (4) Izjava Milana Milutinovica, (5) Napadnuta policijska patrola u Rakovici, nedaleko od Djakovice, (6) Izjava Sergeja Baburina, potpredsjednika Donjeg doma ruskog parlamenta, uz izjavu Borislava Milosevica da Moskva podrzava napore Slobodana Milosevica i predsjednika Srbije Milana Milutinovica da se kroz politicki dijalog nadje mirno rjesenje na Kosovu.Izjava Ivana Markovica, u funkciji portparola Jula o Kosovu, izjava Ivice Dacica, portparol,

@hroničar
Niste nam otkrili nikakvu veliku tajnu, niti je Momčilo Perišić veliki genije što je znao ono što je znalo i dete od četiri godine, da je NATO najveća sila na svetu ikada i da SRJ nema nikakve šanse u okršaju sa NATO paktom.
A šta je trebalo pametno uraditi?
Povući se odmah, i bez ikakvog otpora priznati okupaciju?
Umesto naknadne pameti, Perišić je morao raditi na sprečavanju dopremanja oružja OVK i izgradnji vojnih fortifikacija OVK, koje su 1998. iznosile kilometre i kilometre.
Sve se to dešavalo za vreme njegovog mandata.

Što se vi dobro razumete u metodologiju onih časnih ljudi koje ste otoič pominjali, a ja ne želim ni da ih pomenem.

Perišić odbio da svedoči protiv Miloševića?!
E vidite nije. Ako vam je on to rekao laže kao i obično. Ako ste sami zaključili idite pa se malo konsultujte sa nekim o greškama zaključivanja, a ako vam je neko drugi rekao recite mu ime.

Zamislite Perišića da svedoči protiv Miloševića. I Milošević počinje ispitivanje ovako. Jeste li vi ono na slici. Perišić kaže jesam. Je li ono novac, je li ono taj i taj, ja mu ime ne znam, vi znate. A zašto on vama daje novac, a šta vi njemu dajete. Da li to znači da ste vi bili saradnik te službe. Da li vi svedočite kao saradnik te službe ili kao bivši general bivše vojske.
Nikad ga ne bi ni NATO ni CIA, a ni haško tužilaštvo pustilo da Milošević tako "for the record" poentira i da u zapisnik suda uđe da je načelnik generalštaba primao novac od stranog agenta. Ja ne znam ime tog, a vi znate, pa nam još jednom recite. Ili primer 2.

Perišić je imao neke zadatke. Idemo redom:1,. da spreči međunacionalne sukobe, nije ih sprečio, 2. da zaštiti srpski narod, nikoga nije zaštitio, 40 000 prognanih iz doline Neretve, više hiljada Srba dospeli u logore, Dretelj, Heliodrom itd, nikad se oporavili nisu uglavnom pomrli više stotina poginulim, a ni sa kim se nisu borili. Poznajem neke ljude od tamo i pitam ih da li su ikad i igde susreli ustaše i gde su se sanjima sukobili niko nije video ni jednog, a hiljadu poginulih Srba, do k je bio Perišić.

Kojom je silom raspolagao Perišić, 20 000 dobrovoljaca, tenkisti, inženjeri, raketaši, piloti, avioni kamioni. Kojom silom su raspolagali muslimani 200 do 300 u rezervnom sastavu milicije bez čestite puške i bez i jednog profesionalnog oficira. Do nogu potukli Perišića.
Perišić imao 1000 Srba mrtvih, a oni 86, i to u selima oko Mostara se potukli komšije i stradalo u Blagaju 7, u Bijelom Polju 60.

Dobar oficir? I pitate se šta je meni. Šta je vama?

siniša

Ova dva komentara nemaju, prvo, veze sa onim što se stvarno događalo, a drugo, nemaju veze "sa životom".
I nemaju nikakvu logiku.

Vi govorite o Hagu kao poštenom sudu, a to nije tako valjda vam je jasno.
Kakve veze ima to što je Perišić vrbovan od strane amerikanaca, sa mogućim svedočenjem o ratu 90-tih?
Prvo, proces za KD "špijunaža" u to vreme nije bio završen i Milošević nije mogao da mu to natovaruje kao bitnu okolnost, a drugo, pitanje je da li bi mu sud dozvolio takva pitanja i u konačnom da li bi bilo šta uvažio. Ja kažem da nebi.

Perišić je odbio da svedoči jer je znao da bi to bilo samoubistvo i za njega samog. Kako je mogao da optužuje Miloševića kada je u svemu tada bio učesnik i izvšilac? I znao je da je teško lagati i gledati ga u oči. Zatim, bojao se javnosti u Srbiji. Previše je svedoka bilo oko njega u realanom vremenu koji bi sve to demantovali kao svedoci odbrane. Baš kao i gomile dokaza u vidu raznih papira.
Napisao sam vam to.

Ma nemojte. A kakve veze ima pitanje na primer " kakva je razlika između prozora i vrata". Ako ne odgovorite tačno na to pitanje, a može da vam bude postavljeno i usred sudskog spora možete da izgubite kredibilitet i na našim sudovima, i svim sudovima na svetu, pa i u haškom koji ja baš i ne poštujem.
Lično sam im to rekao kad sam odbio stalni angažman za 5000 guldena mesečno 1997. godine. Baš tako sam im rekao kad su me pitali zašto neću da radim za njih. Rekao sm im da ih ne poštujem i da mi je ispod časti da tu radim, nakon što sam rdio honorarno.
Tada sam lično se uverio da je jedan od zaposlenih koji je u prodavnici počeo da govori nemački, po nacionalnosti Irac, bio pozvan na razgovor pod optužbom da ga plaća ruska služba, jer je propustio da prijavi da govori nemački, a govori ga.

Sve sam više i više uveren da ste vi Gorane pali sa kruške. I još jednom, Perišić laže da je odbio da svedoči protiv Miloševića, nisu ga zvali. Ali je dao sve, baš sve, informacije iscrpno.

Izvanredan tekst. Kakvo je osvježenje čitati jasne, hrabre i poštene misli!
Dodala bih još jednu opasku, možda korisnu kao kontraargument našim hrvatskim susjedima. Kada je nastala opšta manična euforija hrvatskog naroda, vlasti i ostalih prilikom oslobađanja zločinaca Markača i Gotovine, njihov stav je bio da bi se i Srbi isto tako radovali i ludovali, jer smo mi eto, zapravo isti.
Neradovanje Perišićevom oslobađanju obara ovaj stav i pokazuje da smo duboko pravičan i pravdoljubim narod. Nema veze što je naš, ako se ogriješio (a jeste), on nije nikakav heroj, već izdajica i obični trgovac informacijama i nesrećom svog naroda.
Kod Hrvata je to sasvim suprotno. Kakvo god da je zlo počinio, on je dobar jer je naš.
Ovaj (ne)moralni paradoks najviše govori o odnosu prema moralu i o nazorima koji stvaraju ogroman jaz između dva naroda.

Ima jedan sudski lučaj u koji sam posvećen. Ovde u Beogradu. Jedan lik je u isto vreme vodio dva postupka. Jedan sudski za nadoknadu nematerijalne štete i drugi konkurs za radno mesto. U isto vreme je podneo dva lekarska uverenja jedno za sud da je bolestan, a drugo za posao da je zdrav.

Posle toga je tužio tu firmu gde je radio. I na sudu se pojavljuje advokatica koja dokazuje da je bio zdrav kad je počeo da radi, iako je u onom slučaju gde je podneo potvrdu da je bolestan bila sudija. Možda će vam zvučati čudno, ali sve je sporove dobio. To je takva pravda, to je takav sistem to su takvi tumači dokumenata. Ništa ja tu promeniti ne mogu. Nije pametno ni da se rugam puno, mogu mi zakucati na vrata i početi da ptičaju o razbijanju glava.

Tako i Perišić, sve sporove dobio, i za sve ima potvrdu. I mrzio MIloševića i bio prijatelj sa njim. I potučen do nogu i napredovao. I dao sve informacije u Hagu i IMA POTVRDU da je odbio da svedoči.

siniša

I što je ovo gore značajnije od onoga dole?
Po kojim to profesionalnim kriterijumima?


Vaš razvojni put je vrlo "simpatičan" i interesantan. Sa "takvima" (jer to su pravi "borci") sam veoma lepo "radio" godinama.
To su inzvaredne "kategorije", sve dotle dok se ne otrgnu kontroli, pa umisle da su jači i bitniji od onoga koji ih "vodi" i "usmerava" na "sredine interesovanja" i "selektirana žarišta".

Pozdrav dobri "siniša"!

Pred sami početak rata često sam se slučajno viđao sa srpskim poslanicima, poslanicima SDS-a, najčešće sa Simićem Brankom. On je bio predsednik skupštinskog odbora za odbranu i bezbednost.
Kad su ga izabrali na tu poziciju, kaže on meni, violinista, pošto ja nisam ssamo fotograf ja sam i violinista, u svim podacima DB-a i tertorijalne odbrane se nalazi ime tvog oca da ima kontakte sa ruskim službama. Možeš li mi pomoći da stupimo u kontakt sa nekim ko ima dobre veze tamo. Ja kažem ocu, traže nekog generala KGB-a da im objasni o čemu se radi. Dobro, kaže moj otac, kontaktiraću sa generalom KGB-a Jovom Elezom. On je savetnik Goprbačova pa ću im reći šta se dešava. Ispostavilo se da je Jovo tih dana boravio u Sarajevu i njih dvojica se susretnu. Posle toga nisam video oca da se smeje. Ko zna šta mu je Jovo rekao.
nekoliko dana posle toga, sretnem se ja u klubu poslanika sa Suimićem i još jedno tri poslanika. Pita mene Simić, a misli šta mi je otac rekao, da li da oni SDS podrže JNA.

siniša

Uvaženi violinisto, fotografu, prevodiocu, novinaru, disidentu, ratni zarobljeniku, saradniče haškog tužilaštva, ....šta li si, ti pokušavaš da se šegačiš samnom, a usput i da me izvređaš koliko god je moguće.

Šta da napišem da bi prestao da se smejem, evo već pola sata?
Kakav bre doušnik, kakvi bakrači, šta lupetaš?
Što nisi pitao Perišića danas za mene imenom i prezimenom, iako verujem da si sve izmislio, onako, po klišeu serije "Selo gori...".

Od tog čoveka sam indirektno ali vrlo konkretno stradao zbog Nebojše Pavkovića i Vladimira Lazarevića!
Kako te nije sramota?
Usput, direktno sam doprineo da se ta špijunčina razotkrije i da se njegova delatnost dokumentuje i preseče, imajući u vidu gde sam tada radio i šta sam i koga štitio!

Malo dostojanstva nebi bilo na odmet. Bolje je da samnom budeš prijatelj, umesto što nasrćeš "kao puž na bukvu"!

Očekujem da Perišić opet počne da se bavi politikom. Ima u sebi ogromne količine ljigavštine i bezobrazluka. Sramota je biti Srbin pored takvog.